О пројекту

Пројекат „Кућа за памћење“ (или у радном наслову „Дигитализација градитељског наслеђа Златибора“) представља искорак у повезивању баштине једне средине и могућности које пружа интернет. Иако у својој основи има документацијски карактер, пројекат је отишао и даље: кроз процес истраживања литературе и докумената (извора), разговоре са локалним становницима, корисницима или власницима објеката, креирала се мрежа сарадника која је активно учествовала у употпуњавању садржаја базе података. Поред стручњака који су у свом дугогодишњем раду већ обрађивали неке од објеката споменичког наслеђа и јасно се бавили чињеницама и (историјским) доказима креирању портала допринели су и људи (непрофесионалци) са подручја Златибора који су својим причама, личним сећањима, легендама обогатили садржај на једном људском и пријемчивијем нивоу што свакако иде у прилог распрострањенијој употреби материјала. Истовремено, портал pamtimzlatibor.com (или база података) представља извориште за многе будуће истраживаче, обједињујуће место сусрета чињеница од којег могу даље наставити своја истраживања у било које сврхе: стручне, научне, туристичке, културне или једноставно обогатити своје знање.

Пројекат „Кућа за памћење“ као процес, односно портал pamtimzlatibor.com као један од резултата или најважнији резултат, применио је саремене музеолошке методологије. А то је да пренесе знања која се тичу прошлости у савремени тренутак и то на више нивоа. Није то само академска база података која је пресек досадашњих знања о градитељству (и архитектури) на Златибору, већ и трансфер комплексних знања, савремених сведочења, емоција и различитих контекста (колективних и индивидуалних). У том је смислу „Кућа за памћење“ вишеслојна платформа у којој су се слила најразличитија сведочанства, а и дословце база из које се не мора само упасивно учити, већ и извлачити и обликовати идеје за многе будуће пројекте из различитих друштвених и културних сфера.

Мора се признати да конципирање елемената и њихово усклађивање није било једносмеран и лак посао. Приближити значај и значење градитељског наслеђа људима из локалне средине, који га имају забележеног у емотивној сфери, али које нестаје у свакодневном и интелектуалном животу у експанзији инвестиција, развоја и „развоја“ планинског центра нестаје или радикално мења своје функције није једноставно. Прогрес, ма колико му сви тежили, није одржив као процес уколико не инкорпорира у себе елементе идентитета који већ постоје и који су специфичну заједницу већ обликовали на известан начин. Огромно градитељско наслеђе Златибора управо је то чинило у својој дугој историји. Оно није само сведочанство да се „нешто“ зидало и градило, већ и да постоје специфични модели друштвених и културних односа. Оно што смо препознали као проблем и барем делом покушали да решимо (или скренемо пажњу) је да ти идентитети и модели свакодневног живота бледе, губе своју специфичност и глобализују се у најнегативнијем могућем смислу. Отуда и непостојање свести о великим људима у овим крајевима који су се школовали у локалним основним школама и који су оставили велики печат у локалној средини; црквама и манастирима који, истина живе, али не комуницирају своју историјску и културну вредност у савременом животу, док су у многим периодима били носиоци идентитета (и то не само локалног); кућама и вилама које су се градиле а сведоче о мултикултуралној средини, спајању руралног и урбаног, бурним и турбулентним, али и предивним временима у којима се развој доживљавао као природан наставак и развој традиције, а не комплетан прекид са њом.

Пројекат „Кућа за памћење“ може се доживети тек као почетак. Као прва иницијатива да се знања о градитељству и архитектури Златибора (а кроз њих и о животу, традицији и култури) обједине на једном месту. Наставака може бити много: од архитектоснког бележења изгледа готово свих објеката, преко идеја за нове пројекте и развојне шансе. Не заборавимо, култура није трошак – она је инвестиција која одређује специфичности једне средине и кроз примарне, а нарочито секундарне приходе може испровоцирати далеко квалитетнији развој једног места. Развој у којем су људи поносни на прогрес, а не њиме збуњени.

Др Никола Крстовић, консултант