Предавање и дискусија о пројекту „Дигитализација градитељске баштине Златибора“

Предавање и дискусија о пројекту „Дигитализација градитељске баштине Златибора“ и презентација on-line базе података (web-портала pamtimzlatibor.rs) одржани су 23.октобра 2014.године на Филозофском факултету у Београду са почетком у 18.30. Поред студената послдипломских студија на семинару за музеологију и херитологију (курс: Методологије баштињења) предавању и презентацији су присуствовали и студенти основних студија, као и представници неколико институција које се кроз своју делатност баве дигитализацијом својих фондова или су вољни да у тај процес уђу (Музеј историје Југославије, РТС, Завичајни музеј Књажевац...).

Кроз предавање „Дигитализација градитељске баштине Златибора“ појашњене су методологије рада на процесу дигитализације, начини истраживања, провера и обраде података, стварања елемената и сегмената база података, начина формирања кључних речи и модела претраживања. Појашњен је и 2.0. карактер портала у сегменту „Моја кућа за памћење“ као и модалитети за интензивнију инклузију локалног становништва и њихов допринос даљем развоју базе.

Кроз дискусију се показало да је „Дигитализација градитељске баштине Златибора“ један сложенији и захтевнији вид дигитализације наслеђа од до сада рађених модела који се углавном крећу у задатим оквирима: када говоримо о музејима то је уобичајено збирка, или део збирке у којем се веома јасно могу одредити параметри као и веома прецизно предвитети цена дигитализације по јединици мере (слика, фотографија, графика, предмет), или аудио или видео материјала у власништву институције или организације. Приликом реализације пројекта „Кућа за памћење“ (официјелни назив пројекта „Дигитализације градитељске баштине Златибора“ ти параметри нису постојали, или их није било могуће прецизно предвидети унапред. У том смислу ово је представљало пилот-фазу кроз коју су се искристалисали могући наредни кораци у циљу развијања базичне идеје: ангажман архитекти и пројектаната, етнлога-антрополога, историчара архитектуре, web-дизајнера, графичких дизајнера, уметника, представника црквених организација, али и научника у различитим областима хуманистичких и друштвених, али и природних наука. Јер, јасно је, да се даљи рад може базирати на проширењима стечених знања, спровођењу детаљнијих анализа и истраживања, што ће свакако утицати и на реално (стварно постојање) објеката и њихову интерпретацију у културном и туристичком смислу, али и недвосмислено на појавност и садржај самог портала pamtimzlatibor.rs.